Zanošenje pri prskanju dronom: da li zanosi na komšijsku parcelu
Zanošenje pri prskanju dronom najviše zavisi od vetra, visine leta i krupnoće kapi. Prskamo do vetra od 3 do 5 m/s i letimo na oko 3 metra iznad useva. Kada vetar pojača, pauziramo i nastavljamo čim se smiri. Herbicid dronom nanosimo samo kada na susednim parcelama raste ista kultura, kojoj taj herbicid ne škodi.
Autor: Nikola Mojsa, diplomirani master inženjer poljoprivrede
Šta utiče na zanošenje pri prskanju dronom
U poljskom ogledu sa dronom opremljenim centrifugalnim mlaznicama, kakve ima i DJI Agras T70P, zanošenje je raslo sa jačinom vetra, a opadalo sa krupnoćom kapi (Wang i saradnici, Science of the Total Environment, 2020).
U ogledu Kineskog poljoprivrednog univerziteta menjani su krupnoća kapi, brzina i visina leta, a od sva tri podešavanja najviše je odlučivala visina (Li i saradnici, Pest Management Science, 2026).
Četvrti činilac je vrućina: po najvećoj vrućini ne prskamo, jer preparat tada ne deluje. Za traktorsko prskanje agroklub.rs, prema nemačkom listu Agrarheute, navodi temperaturu ispod 25 °C i vlažnost vazduha iznad 30% (agroklub.rs, 2024).
Pojedini herbicidi zanose se i nakon što kap padne. Isti izvor navodi aktivne materije pendimetalin, hlomazon i prosulfokarb, koje brzo isparavaju, pa ih vetar nosi i sa čestica zemljišta.
Do kog vetra prskamo dronom
Gornja granica za kvalitetan rad je vetar od 3 do 5 m/s. Prognoza u telefonu vetar obično prikazuje u km/h, što odgovara brzini od 11 do 18 km/h. Na njivi ga prepoznajete po lišću i tankim grančicama koje se neprestano njišu.
Za preparate koji lako zanose i mogu da oštete susedni usev, proizvođač drona preporučuje vetar ispod 3 m/s. Iznad 6 m/s dron po uputstvu uopšte ne prska (DJI, uputstvo za Agras T70P, str. 28).
| Vetar | U prognozi | Šta vidite na njivi | Prskanje dronom |
|---|---|---|---|
| do 1,5 m/s | do 5 km/h | Dim se diže skoro uspravno | Prskamo |
| 1,6 do 3,3 m/s | 6 do 11 km/h | Vetar se oseća na licu, lišće šušti | Prskamo |
| 3,4 do 5,5 m/s | 12 do 19 km/h | Lišće i tanke grančice se stalno njišu | Gornja granica (do 5 m/s); kad vetar pojača, stajemo |
| 5,5 do 7,9 m/s | 20 do 28 km/h | Vetar diže prašinu i pomera tanke grane | Ne prskamo |
| 8 m/s i više | 29 km/h i više | Njišu se tanja stabla | Ne prskamo |
Opis vetra po Boforovoj skali (Vikipedija); granice za dron: DJI i AeroVita Agro.
Kapljica i visina leta
Letimo na oko 3 metra iznad useva. Dron tu visinu održava sam: radarom i kamerama prati teren i vrh useva, pa je razmak isti iznad pšenice i iznad kukuruza od 2 metra (DJI, uputstvo, str. 13). U ogledu Kineskog poljoprivrednog univerziteta visina je najviše uticala na zanošenje, a autori kao prvu meru protiv zanošenja preporučuju let niži od 3 m.
DJI Agras T70P prska kapljicom od 50 do 500 mikrona, a krupnoća kapi se podešava. U istom ogledu krupnija kap je smanjila zanošenje kroz vazduh više nego sporiji let, dok se količina preparata na tretiranoj površini nije značajno menjala ni sa krupnoćom kapi ni sa brzinom leta. Krupnija kap, dakle, štiti komšijsku parcelu, a vašoj ne oduzima ništa.
Ivica parcele, komšije, pčele i voda
Herbicid dronom nanosimo samo kada su ispunjena oba uslova: usev je prerastao traktor ili je njiva posle obilne kiše neprohodna, a na susednim parcelama raste kultura kojoj taj herbicid ne škodi. Ukoliko pored vašeg kukuruza raste suncokret, povrće ili voćnjak, herbicid dronom ne radimo. Koje tretmane u kukuruzu radimo dronom, a koji ostaju traktoru, pročitajte na stranici prskanje kukuruza dronom.
Pre svakog prskanja insekticidom obaveštavamo pčelare u blizini kako bi na vreme zatvorili košnice. Ukoliko znate čije su košnice blizu vaše parcele, recite nam prilikom dogovora.
U plan leta ucrtava se granica parcele, a dron prska isključivo unutar nje. Deo koji ne sme da se prska, na primer pojas uz kanal, označava se kao zona bez prskanja: dron preko nje preleće, ali ne prska (DJI, uputstvo, str. 48 i 50). Širinu zaštitnog pojasa prema vodi propisuje etiketa preparata.
Kako dron pokriva usev
Vazdušna struja sa elisa utiskuje sitne kapi u sklop useva, pa preparat stiže do donjih listova. Zbog toga dron dobro radi i protiv sitnih štetočina, kao što su sjajnik u uljanoj repici i grinje u soji, i to sa 15 do 20 litara vode po hektaru u ratarskim kulturama.
Novi klijenti na prvom nalogu od najmanje 10 ha dobijaju prvi hektar besplatno. Kako izgleda posao od poziva do prskanja i šta pripremate vi, pročitajte na stranici prskanje dronom.
Česta pitanja
Može, i to višestruko. U ogledu Kineskog poljoprivrednog univerziteta dron je, u zavisnosti od visine, brzine i krupnoće kapi, zaneo 1,5 do 17,9 puta više preparata od traktorske prskalice (Li i saradnici, 2026). Krila traktorske prskalice idu najviše 50 cm iznad useva (agroklub.rs), dok dron leti na oko 3 metra, pa kap duže pada. Za herbicide u ranim fazama, kada kap treba da padne što bliže korovu, traktor je sasvim dovoljan. Troškove po hektaru za oba načina uporedili smo na stranici dron ili traktor.
Iznad 5 m/s (18 km/h) ne prskamo; na njivi tada vetar počinje da diže prašinu i pomera tanke grane. Pri vetru od 6 m/s i više dron po uputstvu proizvođača uopšte ne prska. Za preparate koji lako zanose i mogu da oštete susedni usev DJI preporučuje vetar ispod 3 m/s, odnosno ispod 11 km/h.
U poljskom ogledu sa dronom opremljenim centrifugalnim mlaznicama, na 12 m niz vetar palo je oko deset puta manje preparata nego na samoj tretiranoj traci, a na 50 m u skoro svim ogledima nije izmereno ništa (Wang i saradnici, 2020). Te brojke važe za taj ogled, a na vašoj njivi zavise od vetra tog dana i krupnoće kapi.
- Prvi hektar besplatno
- Put do 50 km besplatan
Cena prskanja dronom za vašu parcelu
Javite nam kulturu, površinu, lokaciju parcele i šta raste na susednim parcelama. Od suseda zavisi da li herbicid možemo da nanesemo dronom, a cenu po hektaru dobijate odmah.