Prskanje suncokreta: na crno i posle nicanja

Autor: Nikola Mojsa, diplomirani master inženjer poljoprivrede

Prskanje suncokreta na crno: odmah posle setve

Suncokret u početku raste sporije od korova, pa se prvi herbicid primenjuje odmah posle setve, a pre nicanja (ADAMA Srbija). Kod standardnih hibrida to je jedini tretman protiv širokolisnih i dela uskolisnih korova, dok kod hibrida otpornih na herbicid tretman na crno nije obavezan, ali je poželjan (isti izvor). Kada suncokret nikne, izbor herbicida je veoma ograničen (Agrosava), pa se propušten rok za prskanje na crno teško nadoknađuje.

Suncokret je osetljiviji na zemljišne herbicide od kukuruza, pa se kod njega primenjuju manje količine, a na peskovitim zemljištima Agrosava savetuje da se takva primena izbegava (isti izvor). Preparat, količinu i tip zemljišta za koji važi bira agronom prema etiketi.

Za prskanje na crno preporučujemo traktorsku prskalicu, jer preparat treba da padne što bliže zemlji.

Prskanje suncokreta posle nicanja: do koje faze

Širokolisni korovi u hibridima otpornim na imidazolinone (IMI) i sulfonilureje (SU) suzbijaju se od nicanja do trećeg para listova. PSS Šabac za takve hibride navodi tretman kada usev ima 1 do 3 para listova (PSSS, Slavica Maksimović), Galenika Fitofarmacija od drugog do trećeg para (Galenika Fitofarmacija), a ADAMA do trećeg para (ADAMA Srbija).

Uskolisni korovi, pre svega divlji sirak, suzbijaju se posle nicanja u svim hibridima. Divlji sirak se tretira kada naraste 10 do 15 cm (Agromedia, Agneš Balog). Ukoliko niče neujednačeno, isti izvor savetuje deljenu primenu: polovinu količine odmah, a drugu polovinu nakon 10 do 14 dana.

Kada je reč o temperaturi, PSS Šabac za tretman posle nicanja navodi optimalan raspon od 10 do 25 °C, a u sušnim periodima i kod već razvijenog korova veće količine od preporučenih (isti izvor).

Korovi u suncokretu: sirak, ambrozija, štir

U suncokretu se najčešće javljaju divlji sirak i ostali uskolisni korovi (sirak iz semena i iz rizoma, muhar), a od širokolisnih ambrozija, štir, čičak i pepeljuga (ADAMA Srbija, PSSS). ADAMA ambroziju, štir, čičak i pepeljugu navodi kao korove koji prave najveće probleme, a za ambroziju i štir pominje i sojeve otporne na pojedine aktivne materije. Zato korove na parceli treba pregledati pre izbora programa zaštite.

Za korove iz rizoma PSS Šabac posle nicanja navodi graminicid na bazi fluazifop-p-butila, u količini koju propisuje etiketa.

Hibrid određuje koji herbicid smete da koristite

Hibridi otporni na herbicide (IMI hibridi, otporni na imazamoks, i SU hibridi) podnose herbicid koji bi u standardnom hibridu uništio usev. Tehnologiju hibrida znate pre setve, pa program herbicida treba dogovoriti pre setve, a ne kada korov već niče.

To ima direktnu posledicu po susede: ukoliko herbicid namenjen IMI hibridu zanese na komšijin suncokret standardnog hibrida, taj usev strada.

Prskanje suncokreta herbicidom dronom: kada ima smisla

Herbicide stavljamo na poslednje mesto u redosledu tretmana. Prednost imaju fungicidi, insekticidi, biološki preparati i folijarna prihrana, zatim desikacija; kod herbicida se zanošenje ne može potpuno izbeći, pa ih dronom radimo samo kada su istovremeno ispunjena dva uslova (kako vetar i visina leta utiču na zanošenje):

• Traktor ne može da uđe u njivu: posle obilnih padavina ili zato što je usev porastao.
• Oko parcele su isti usevi, kojima taj herbicid ne škodi.

Kod suncokreta u fazi do trećeg para listova usev je nizak, pa je razlog obično blato u trenutku kada rok ističe, a ne visina useva. Drugi uslov je stroži nego što zvuči: susedni suncokret mora da podnosi isti herbicid, a komšijin standardni hibrid ga ne podnosi. Ukoliko uz parcelu raste kukuruz, soja, povrće ili voćnjak, herbicid dronom ne radimo.

Kada su oba uslova ispunjena, dronu je dovoljno da se prosuši put do parcele, a ukoliko do nje vodi asfalt, radimo i istog dana posle obilne kiše. Inače radimo do vetra od 3 do 5 m/s, a herbicid, po preporuci proizvođača drona, samo dok je vetar ispod 3 m/s; po najvećoj vrućini ne prskamo, kao ni traktorskom prskalicom. Preparat meša naš agronom Nikola na parceli, a vodu i preparat obezbeđujete vi. Za ratarske kulture dron troši 15 do 20 litara vode po hektaru, a za herbicid tačnu količinu određuju etiketa i vaš agronom.

Kada bilo koji od ta dva uslova nije ispunjen, traktor je bolji izbor: prskalica ide nisko i korov se dobro okupa. Dron je pravo rešenje za fungicid u suncokretu i desikaciju pred žetvu, kada se redovi zatvore (zaštita suncokreta dronom, desikacija suncokreta).

Cena prskanja suncokreta herbicidom dronom

Prskanje dronom košta 25, 22 ili 20 € po hektaru, za površine do 20 ha, od 20 do 100 ha i preko 100 ha, a herbicid se naplaćuje isto kao i ostali tretmani. Uslužno prskanje traktorom u Banatu košta oko 30 € po hektaru. Izlazak na teren do 50 km od Opova ne naplaćujemo, a novim klijentima na prvom nalogu od najmanje 10 ha prvi hektar je besplatan. Tri tretmana iste parcele u sezoni donose 5% popusta, a pet i više 10%. Cenu za svoju parcelu proverite u kalkulatoru.