Prihrana pšenice ureom: kada, koliko i kako po mokroj njivi

Autor: Nikola Mojsa, diplomirani master inženjer poljoprivrede

Rok za ureu često pada u periode kada je njiva raskvašena od snega i kiše. Dronom prihranu radimo na vreme i po mokroj zemlji.

Kada ide prva prihrana pšenice ureom

Ureu treba rasuti do 20. februara, kako bi azot bio spreman kada pšenica krene u prolećni porast, odnosno kada se temperature ustale iznad 5 °C (Agrosava). PSS Zrenjanin posle 20. februara ureu ne preporučuje, jer joj je potrebno 3 do 4 nedelje da pređe u oblik koji biljka usvaja; od tada savetuje KAN ili AN, čim temperature pređu biološki minimum za rast (PSS Zrenjanin).

Mnogi ratari u Srednjem Banatu ureu rasipaju za vreme mraza, dok je zemlja tvrda i traktor sa rasipačem može da uđe u njivu (PSS Zrenjanin). Sa druge strane, prof. Vladimir Vukadinović upozorava da prva prihrana ne treba da ide prerano, po smrznutom tlu dok usev miruje, jer se nitratni azot ispira iz zone korena pre nego što ga pšenica usvoji (Agroklub).

• Prva prihrana, u bokorenju: urea u prvoj polovini februara, a najkasnije do 20. februara; KAN i AN od kraja februara do početka marta.
• Druga prihrana: 3 do 4 nedelje posle prve, a najkasnije na početku vlatanja.

Urea ili KAN: po čemu se razlikuju

Urea sadrži najviše azota, čak 46%, ali deluje sporo i na toplom gubi deo azota. Kod KAN-a (27% azota) i AN-a (33%) polovina azota je biljci odmah dostupna, dok se druga polovina pretvara kao kod uree (Agrosava, PSS Zrenjanin).

Izvori: Agrosava, PSS Zrenjanin.

Urea gubi najviše azota kada ostane na površini toplog zemljišta, jer azot isparava u obliku amonijaka. Na karbonatnim i alkalnim zemljištima, pri višim temperaturama, gubitak dostiže do 30% azota (Svetlana Jerinić, dipl. inž., Agro Info Net). Prema rečima Miroslava Borojevića iz PSS Vrbas, tek 25 do 30 litara kiše po kvadratnom metru posle prihrane ozimih useva pomaže da se azot iskoristi, dok mala kiša ne pomaže (Agro Info Net). Zato je hladan februar za ureu bolji od toplog marta: manje azota odlazi u vazduh.

Oko primene uree u prvoj prihrani stručnjaci se ne slažu. Prof. Vukadinović je u prvoj prihrani ne savetuje, jer male biljke na niskoj temperaturi sporo ugrađuju amonijačni azot (Agroklub). PSS Zrenjanin je, zbog cene i sadržaja azota, prihvata do 20. februara, a Agrosava je savetuje kada drugog đubriva nema, na usevima iz ranih rokova setve. Koje đubrivo ide na vašu parcelu, odlučujete vi i vaš agronom; dron rasipa i ureu i KAN.

Koliko uree po hektaru za pšenicu

Jedinstvene brojke za sve parcele nema: količina zavisi od azota koji je već prisutan u zemljištu i od prinosa koji planirate. Za tonu zrna pšenici je potrebno 20 do 25 kg čistog azota (Agrosava). Koliko ga zemljište već sadrži, pokazuje Nmin analiza (analiza mineralnog azota u zemljištu) urađena pred prihranu.

Laboratorija PSS Zrenjanin je u više od 150 uzoraka sa parcela pod pšenicom u Srednjem Banatu izmerila od 23 do 235 kg mineralnog azota po hektaru, u sloju do 90 cm (PSS Zrenjanin), što znači da razlika između parcela može biti i desetostruka. Kada analize nema, prof. Vukadinović za obe prihrane zajedno računa 1 kg azota na svakih 100 kg očekivanog prinosa, do 6,5 t/ha, što za 6,5 t/ha iznosi 65 kg azota po hektaru (Agroklub). Agrosava kao bezbednu količinu za pozitivan bilans azota navodi 100 do 150 kg uree po hektaru, uz napomenu da veći manjak azota sama urea ne rešava (Agrosava).

Kada je potrebno više od 60 kg čistog azota po hektaru, Agrosava ga deli na dve prihrane, u odnosu 60:40 ili 70:30. Druga, korektivna prihrana ide 3 do 4 nedelje posle prve, a najkasnije na početku vlatanja, jer se tada određuje potencijal prinosa. Rokove i prihranu preko lista objasnili smo u tekstu Druga prihrana pšenice i prihrana preko lista.

Koliko je to kilograma đubriva

Jedan kilogram azota odgovara količini od oko 2,2 kg uree, 3,7 kg KAN-a ili 3 kg AN-a.

Prihrana pšenice dronom i po mokroj njivi

Mokra njiva ne odlaže prihranu dronom: potreban nam je samo prilaz do ivice parcele. Posle kiše dovoljno je da se prosuši put do njive, a ukoliko do nje vodi asfalt, prihranu radimo i istog dana nakon obilnih padavina.

DJI Agras T70P rasipa granule od 0,5 do 10 mm iz rezervoara od 100 litara, do 70 kg po letu. Širina rasipanja kreće se od 3 do 10 metara i podešava se prema đubrivu, brzini diska i visini leta (podaci proizvođača DJI). Pri normi od 100 kg uree po hektaru jedan let pokriva najviše 0,7 ha, pa rasipanje zahteva više letova od prskanja.

Radimo do vetra od 3 do 5 m/s; ukoliko vetar pojača, pauziramo i nastavljamo čim se smiri.

Posle prihrane, sledeći prolaz u pšenici je prolećno prskanje herbicidom i fungicidom, a najvažniji tretman je fungicid u cvetanju. Rokove za sve tretmane pogledajte na stranici zaštita i prihrana pšenice.

Cena prihrane pšenice dronom

Rasipanje đubriva dronom košta 40 € po hektaru, nezavisno od površine, a cenu za svoju parcelu proverite u kalkulatoru. Izlazak na teren do 50 km od Opova ne naplaćujemo, a novim klijentima na prvom nalogu od najmanje 10 ha prvi hektar je besplatan.

Prihrana preko lista košta isto kao prskanje: 25, 22 ili 20 € po hektaru, za površine do 20 ha, od 20 do 100 ha i preko 100 ha. Popuste za tri i više tretmana iste parcele u sezoni pogledajte u cenovniku prskanja i prihrane dronom.