Druga prihrana pšenice i prihrana preko lista: kada i kako

Autor: Nikola Mojsa, diplomirani master inženjer poljoprivrede

Kada je vreme za drugu prihranu pšenice

Druga prihrana mora se ispratiti na samom kraju bokorenja ili na početku vlatanja, najčešće 3 do 4 nedelje posle prve (Agrosava); stručne službe poput PSS Zrenjanin navode optimalan rok „do tri nedelje”. Ipak, kalendar je tu samo da pruži opšti okvir. U poljoprivrednoj praksi (prema savetima profesora Vukadinovića), idealan trenutak diktira samo stanje na njivi: tačno onog momenta kada se začetak klasa primetno odvoji (oko 2 cm) od čvora bokorenja.

Ako ste prvu prihranu bacili u prvoj polovini februara, taj rok pada u sredinu marta, neposredno pre nego što pšenica kalendarski uđe u vlatanje (kraj marta ili početak aprila).

Za ovaj drugi prohod preporučuju se nitratna ili amonijačno-nitratna đubriva (poput KAN-a ili AN-a), a upotrebu uree u ovoj fazi treba maksimalno izbegavati (prof. Vukadinović). Kada ukupna količina azota na njivi prelazi 60 kg/ha, pravilo je da se on podeli u razmeri 60:40 ili 70:30; na primer, od ukupno 100 kg azota druga prihrana nosi 30 do 40 kg (Agrosava). Idealno je dozu utvrditi kontrolom dubljih slojeva zemlje Nmin metodom (od 60 do 90 cm dubine).

Nemojte grešiti misleći da je „više đubriva uvek bolje”. Forsiranje azota dovodi do prekomernog zgušnjavanja useva (neproduktivne vlati) i drastično podiže osetljivost biljke na bolesti. Pošto pšenica najviše azota usvaja upravo između vlatanja i klasanja (čak 50%), hranivo mora biti primenjeno na vreme (Agroklub).

Izvor: Agroklub, prof. Vukadinović, Agrosava.

Šta je prihrana preko lista i zašto pomaže

Prihrana preko lista, poznata i kao folijarna prihrana, deluje kao injekcija za biljku onda kada koren ne stiže da usvoji dovoljno hrane: usled ekstremne suše, kasnih mrazeva ili nerazvijenog korenskog sistema (AgriNova). Njena ogromna prednost leži u činjenici da se hraniva usvajaju nezavisno od toga da li u zemlji postoji vlaga. S druge strane, preko lista biljci možete doturiti samo ograničene, male količine osnovnih elemenata (azot, fosfor, kalijum), u suprotnom ćete izazvati ozbiljne opekotine na listu (Agroklub).

Folijarna prihrana zato najbolje služi kao platforma za unos ključnih mikroelemenata: gvožđa, magnezijuma, bakra, bora, cinka (Agroklub). Struka (AgriNova) sugeriše 1 do 2 ciljana tretmana po sezoni: u fazi busanja ili vlatanja, a zatim neposredno pred klasanje.

Tretman se izbegava po dnevnim žegama: preko 24 °C neke vrste zatvaraju stome (pore na listu) kako bi sprečile isparavanje vode, pa slabije usvajaju preparat (Agroklub). Najefikasnije je raditi kasno popodne ili rano ujutru, a dron pauzira rad čim brzina vetra pređe od 3 do 5 m/s.

Folijarna prihrana pšenice pomešana sa fungicidom

Dva posla u jednom prolazu su moguća, ali isključivo ako etiketa oba preparata daje zeleno svetlo. Spajanje folijarnog đubriva sa sredstvima za zaštitu donosi finansijsku uštedu, eliminišući jedan prolaz (koji po hektaru košta od 20 do 25 €).

Međutim, rizik od hemijske nekompatibilnosti uvek postoji. Obavezno pravilo glasi: prvo se testira u tegli! Ukoliko se emulzija odvoji u slojeve, muti i zgrušava, ta mešavina ne sme u rezervoar. Preporučeni redosled rastvaranja glasi: prvo voda, zatim praškasti preparati, potom tečne suspenzije pa emulzije, folijarno đubrivo na pretposlednjem mestu, a adjuvans (okvašivač) na samom kraju (AgriNova). Ukoliko sumnjate u kompatibilnost, uvek radite zaštitu prvo, a prihranu nakon 48 sati. Mešanje na terenu stručno sprovodi naš agronom.

Od svih tretmana u pšenici, najkritičniji zadatak je zaštitni fungicid u cvetanju. Detaljan presek tretmana i rokova obradili smo ovde: zaštita i prihrana pšenice.

Koliko je jak rastvor koji se raspršuje dronom

Poljoprivredni dron troši svega 15 do 20 litara vode po hektaru, za razliku od traktora kojem treba 150 do 400 litara. Samim tim, pošto je količina preparata ili đubriva fiksna (na osnovu etikete), dron aplicira izuzetno koncentrisan (gust) rastvor.

Na primer, ako primenjujete ureu, preporučeni rastvor kreće se u granici od 0,5 do 2% (AgriNova): 1% u 250 litara vode je 2,5 kg uree po hektaru. Ako istih 2,5 kg uree sipate u 20 litara vode, dobijate koncentraciju od čitavih 12,5%, što je drastično iznad preporuke za traktorsku primenu. Zbog ove razlike, pre svakog leta moramo proveriti etiketu i dobiti potvrdu stručne službe da li je izabrani preparat bezbedan za primenu sa vrlo malom zapreminom vode (ULV tehnika).

Snaga i prednost drona je odlična fizička pokrovnost: lebdeći na oko 3 metra iznad useva, elise bez problema prodiru kroz pšenicu i lepe hranivo po čitavom listu.

Zašto dronom bacati drugu prihranu

Prilagodljivost terenu je apsolutna prednost. Posle kiše dron izlazi na posao čim se prosuši prilazni put, a uz asfaltiran put i istog dana. Kako prozor za drugu prihranu traje relativno kratko (sam početak vlatanja), njiva u blatu vas više ne mora usporavati u planu zaštite.

Ova operacija se izvodi korišćenjem namenskog modula rasipača (zapremine 100 litara), koji jednim letom ponese do 70 kg mineralnog đubriva u granulama, razbacujući ga u širini od 3 do 10 metara (podaci proizvođača DJI).

Koliko košta usluga folijarne i osnovne prihrane

Aplikacija folijarne prihrane nosi identičnu cenu kao obično prskanje: 25, 22 ili 20 € po hektaru (u zavisnosti da li radimo do 20 ha, do 100 ha ili preko 100 ha). S druge strane, rasipanje granulisanog đubriva dronom iznosi fiksno 40 € po hektaru za sve površine. Hraniva i vodu dopremate vi na njivu. Pored toga, dolazak na parcele do 50 km od Opova je besplatan.

Ukoliko sa nama dogovorite paket od tri tretmana (na primer: rana prolećna prihrana, zatim folijarna i fungicid u cvetanju), ukupna cena pada za 5%. Transparentan uvid u svoju računicu pogledajte kroz kalkulator cene, dok o načinu na koji se izvodi prihrana preko lista čitajte u tekstu folijarna prihrana dronom.